Da li je diploma dovoljna za uspeh?

2018-10-14 04.12.43 2.jpg

foto: Marko Jakić

Od znanja do sposobnosti – Moja priča

Odrasla sam gledajući ljude koji vredno rade za svoj dinar. Učena sam da je najbitnije na svetu završiti dobru školi, naći siguran i stalan posao i osigurati sebe na tu stalnu platu koja će ti pokrivati mesečne račune, hranu i letovanje. Verovatno će tu pasti i neki kredit za stan, ako se ne odreknem svog nasledstva u korist brata, ali sa sigurnom platom i radnim mestom za ceo život, neće biti problema. Kada je došlo vreme da sledim porodični put učeći medicinski zanat nigde nije bilo brige za moju budućnost. Kada sam ipak shvatila da ne želim da u životu moja rutina postane bolest i smrt, okrenula sam se društvenim naukama i filozofiji, težeći da i dalje pomognem ljudima, ali iz drugog ugla. Tada nastaje briga, velika… Kako ću da osiguram taj sigurni posao koji će mi pokrivati troškove koji su nužno zlo naših života? Ali dobro, treba učiti ono što voliš… Kada već učiš, učena sam da samo učim i da mi to mora biti jedina obaveza. Nisu to govorili samo moji roditelji, već i okolina.

I poslušala sam ih. Učenje je bio moj jedini fokus tokom osnovnih studija, pa sam verovatno i zato završila sve u roku sa odličnim prosekom. Bila sam sigurna da je to moja jedina garancija uspeha, ta savršena diploma koja će, čim se nađe u mojim rukama, meni osigurati taj savršen i siguran posao koji će mi obezbediti život bez briga. Nisam brinula kolika će to plata biti, samo dok je sigurna, da dolazi svakog meseca. Kako se to diplomiranje bližilo u meni je sve brže rastao neki prkosni glasić koji mi je do tada bio nepoznat. Mislila da je to samo zaostavština tinejdžerskog buntovništva, pa ga nisam ni slušala. Kako je master diploma bila neopdodan korak po našem zakonu da ja dođem do tog mog prosvetnog sigurnog radnog mesta, odmah nakon osnovnih studija sam pohrlila ka masteru. Bila sam odlična, među najboljima, i zaista uživajući u onome što učim, ali taj glas je iz meseca u mesec postajao sve glasniji. Naredio mi je da se okrenem oko sebe. Jedno jutro sam ga i poslušala. Tada, videla sam drugi svet, koji je bio potpuno drugog smera od onog u koji sam tako tvrdoglavo gledala. Bio je to svet ljudi koji su mojih godina, ili mlađi, pa i srednjoškolci, koji su radili. Postmatrala sam ih sa nevericom, čudeći se zašto ne sede kući, zašto ne uče i ne polažu ispite koji im stoje nad glavom? Zašto im to nije prioritet? Bila mi je smešna njihova „neodgovornost“ prema učenju, koja nama u tim godinama mora biti jedini fokus.

Ne znam kako, ali nekoliko dana od tog mog prvog susreta sa drugim smerom, shvatila sam bitnu stvar koja je bila najbolnija, ali i najvažnija za moju karijeru – tvoja diploma pokazuje SAMO tvoje znanje, ali ne i tvoje sposobnosti za rad. To me je dotuklo… Kada mi je to saznanje oduzelo moje najjače oružje – znanje, koje sam godinama tako vredno skupljala, kao da je otišao deo mene. Teško je kada shvatite da nešto u šta ste od rođenja verovali, što vam je godinama unazad ponovljeno, samo ode niz vodu. Grcala sam u sopstvenom porazu. Provodila sam besane noći pokušavajući da doznam kako da stanem na noge i da nađem odgovore koji su mi neophodni da ponovo krenem putem uspeha – sigurnog posla.

Na masteru sam počela sa volontiranjem. Novinarstvo, uredništvo, ljudski resursi, projekti, rad u raznim timovima pomogao mi je da svoje znanje pretočim u sposobnosti. Konačno sam pošla kuda treba! Ostavila sam po strani sva učenja iz prošlog veka o poslu i krenula sam putem koji trenutno živim. Školsko obrazovanje nije najbitnija stvar na svetu! I sada, dok kucam ove reči, nešto me probode u stomaku… Kao da se budi poslednji trzaj mog starog učenja, koji se trudi i dalje da izbije na površinu i da me natera da upišem te doktorske studije koje su bile zacrtane u mom prethodnom planu, u mom prethodnom poimanju poslovanja i uspeha.

Kretanje u drugom smeru dovelo me je do ljudi koji su studenti, mlađi od mene, ali iza sebe imaju već izgrađene karijere i velike bankovne račune: freelancer-i, pokretači start up-ova, pisci, online biznismeni, novinari, preduzetnici, i svi oni koji su godinama pre mene znali da znanje ne traže samo u školskim klupama, nego baš naprotiv – napolju, na tržištu, među drugim radnicima, na seminarima, konferencijama, putovanjima… Taj pogled dao mi je prepoznavanje onog glasića koji se javio još na osnovnim studijama – on je bio možda i dalje tinejdžer, ali je bio i onaj koji je znao da moj put uspeha nije put crkavice prosvetarske plate koja će mi pokriti mesečne račune. Znao je da mora da me vuče na drugu stranu koja će mi pokazati novu perspektivu poslovanja, koja je u skladu sa dobom u kojem živim. Nažalost (ili na sreću) uspeo je da me okrene tek nakon osnovnih studija, jer su moja uverenja o karijeri bila toliko jaka, da su ga uvek gurala u stranu i ućutkivala, poput strarijeg brata koji ne da mlađem da progovori, jer on sve zna najbolje.

Lekcije: Gde usmeriti znanje sa fakulteta?

2018-10-14 04.12.41 1.jpg
foto: Marko Jakić

Danas, imam dve diplome univerziteta, i ponosna sam na njih. Nakon pet godina naučila da sam da ne kukam za vremenom koje sam provela štrebajući, već da vidim šta iz toga mogu da iskoristim. Naučila sam da sam godinama vežbala svoj fokus kojim sam učila i koji mi je doneo odlične ocene i diplome. Njega sam samo uperila u drugi smer, smer vežbanja sposobnosti, i discipline koju mi je taj fokus tako strogo trenirao. Mogu da ga uperim gde god ja želim, jer je tokom godina istreniran da može da nauči šta god ja poželim.

Komunikacija, retorika, analitičnost i argumentovanje koje je vežbano tokom mojih studija filozofije dalo mi je odličnu podlogu za bavljenje bilo kojim biznisom. Shvatila sam da sam čvrsto izgradila sposobnosti (soft skills) koje mogu da iskorišćavam u kancelariji svakog dana, nebitno u kom okruženju. Od brucoškinje koja je plašljivo izlagala pred drugima, postala sam neko ko uživa da predaje, da piše, da pravi prezentacije, da ih drži, ko nema tremu za javni nastup, kome su komunikacione veštine na zavidnom nivou.

Na isti način možete i vi zaključiti koje su to sposobnosti koje su vama donele vaše studije, pored stručnosti u tom polju. Pokušajte da ih uočite i da ih oblikujete da one mogu da budu iskorišćene u bilo kojoj branši. Svakoga dana moji studentski dani, puni učenja, podsećaju me da sopstvenim radom mogu da budem najbolja u kojoj god karijeri. Pokazuju mi da bez njih i razvijene analitičke sposobnosti koju imam možda nikada ne bih ni umela da prepoznam glasić koji je bio zatrpan u meni. Uz moje filozofsko znanje, koje je, bez lažne skromnosti, ogromno, uspela sam da prepoznam šta je dobro baš za mene, i da se suočim sa tim, koliko god bilo bolno.

Vaše školske diplome ne garantuju uspeh. Kada ih budete držali u rukama znajte da one nisu kraj vašeg učenja, već početak.

Davno je prošlo vreme kada smo prestali da živimo u komunističkom vremenu, kada je za radnika postojao siguran posao uz vredan rad. Danas, nijedan posao nije siguran. Nijedan! Kakav god tvoj ugovor bio, ništa ti više ne garantuje sigurnost. Međutim, nije to znak za paniku, nego naprotiv, to je znak naše slobode.

Danas možeš da napraviš novac gde god se okreneš, samo ako se malo bolje finansijski obrazuješ van školskih klupa. Škola nas ne uči modernom poslovanju, rukovanju novcem, niti načinu današnjeg rada. Školsko znanje pripada vremenu koje odavno nije tu, živi među našim roditeljima, ali nije sa nama. Zato, fakultetsku diplomu dopunite radom na sposobnostima: volontiranjem, kursevima, seminarima, konferencijama, honorarnim poslovima… Neka vam te aktivnosti budu građenje vaših poslovnih sposobnosti, a fakultet baza vašeg znanja. Pošto većina naših fakulteta nema izgrađene programe prakse, nađite ih negde drugde, u drugim institucijama i firmama. Nažalost, mislim da fakulteti nemaju dobro izgrađen program praksi, jer i oni koji ih prave, žive u tom vremenu, koje je odavno prošlo. Ne čekajte da se njihovo mišljenje promeni, već pohrlite ka onim firmama koje žive u našem, današnjem.

Ne krivi roditelje, školu, ni fakultet što su te učili nečemu čega više jedva da ima. Da su znali bolje sigurno bi to i pokazali. Zato, ako si već prepoznao u kom smeru današnje poslovanje ide, nemoj čekati! Prijavi se na te vannastavne aktivnosti, čitaj knjige uspešnih ljudi čije karijere želiš da imaš, pohađaj kurseve, čitaj blogove, idi na prakse… Za uspeh nije dovoljno samo prepoznati šta želiš da radiš, već i da nešto preduzmeš i kreneš ka tome.

2 thoughts on “Da li je diploma dovoljna za uspeh?”

  1. Super tekst! Ja sam volontirala od srednje škole, i na fakultetu sam zbog volontiranja nekad propuštala predavanja, što mi je naravno posle na ispitu donelo niže ocene. To mi nikad nije bilo bitno. Kroz volontiranje i rad naučila sam mnogo toga, a pre svega sam upoznala sebe i shvatila šta je ono čime želim da se bavim. Danas sam i dalje student, a u struci radim četiri godine ( + dve godine volontiranja u struci). Pošto predajem nemački bez završnog ispita i diplome, često sam nailazila na ljude koji ne žele da idu kod mene na časove jer su želeli ” da im predaje neko ko je završio fakultet.” Rekla sam im da je to sasvim u redu, i ponudila im besplatni čas posle koga su mogli da odluče da li će ići kod mene ili ne. Do sada nijedna osoba nije odustala 🙂
    Naravno, završiću taj fakultet, jer volim da završim sve započeto. Tebi svaka čast na tolikoj upornosti, a pre svega svaka čast što si shvatila da “diploma nije bogom dana” kako većina misli.
    Pozdrav od Deni 🙂

    Like

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s