Kako razgovor za posao doživljavamo poput ispita, jer naspram nas sedi komisija koja će da nas zaista i boduje, u tome se i povećava naš strah od ovog razgovora. I u pravu ste. Zaista su se u mnogim firmama razgovori za posao pretvorili u fakultetske ispite, nekad čak i pismene, ali skoro uvek usmene. Izgubljen je kod mnogih onaj deo ovog razgovora kada regruter pokušava da uvidi da li je kandidat pogodan i kao kolega, kao čovek sa kojim može da se radi, koji može i želi da se prilagodi.
Imam utisak da što je kompanija veća da se sve manje gleda ta psihološka strana koja je itekako važna za rad. Naravno da moraju postojati testovi stručnosti, ali smatram da se psihološki momenat u radu ne sme zanemariti. Na ovaj način, ako ste kandidat, možete već odmah na početku videti koliko je jednoj komapniji stalo do kandidata i do same atmosfere u radu.
Ako se to bude vrednovalo kao što bi trebalo, onda ću vam dati nekoliko saveta koje sam i sama koristila ili koje su mi starije kolege preporučivale za što bolji utisak na razgovoru za posao koji možete ostaviti ako imate manje straha u sebi. A kako se možemo rešiti straha? Samo ako promenimo naše mišljenje o onome što nas muči:
- Pripremi se
Priprema je osnovna stvar kada se ide na razgovor na posao. Dobra priprema će umanjiti vaš strah i daće vam više samopouzdanja pri vašem obraćanju. Navešću vam nekoliko stvari koje su obavezne da se pripreme pre nego što sednete da pričate:
- Informacije o kompaniji
Nemojte da idete na ragovor, a da ne znate osnovne informacije o kompaniji u koju idete. Danas u vreme interneta je bar lako doći do svih informacija. Na web sajtu kompanije pronađite tačno šta kompanija radi, od kada je na tržištu, koliko je ljudi zaposleno, koliko ima odseka, u kojim zemljama ima kancelarije itd. Naravno da ne morate sve da naučite napamet, ali je lepo da imate neki opšti utisak. Takođe, velika je mogućnost i da će vas regruter pitati koliko znate o kompaniji, baš jer želi da vidi koliko ste pripremljeni došli na razgovor. Ono što je odlično je da neke dobre stvari kompanije koje ste pronašli kažete i sami u pitanju „Zašto ste se prijavili za ovaj posao?“. Tako sami pokažite da ste istraživali i da ste se interesovali.
- Informacije o poslu na koji se prijavljujete
Imajte u glavi informacije koje su pisale u oglasu da su potrebne za poziciju na koju se prijavljujete. Kao kada ste pisali motivaciono pismo, pokažite kako ste vi dobar kandidat za tu poziciju i na koji način možete da radite šta se u oglasu traži.
Dobra priprema je pola posla.
- Vaša dokumenta za prijavu
Regruter će vam najviše pitanja postavljati upravo iz vašeg CV-ja i motivacionog pisma. Ponesite jedan odštampan primerak uvek sa sobom, zajedno sa ostalim dokumentima. Često se može desiti da se oni mogu zagubiti u hrpi mejlova za prijavu, pa je super da imate vaša dokumenta kod sebe.
- Iskustva drugih
Popričajte sa ljudima koji su već imali razgovore, ili koji rade u toj oblasti. Poslušajte njihove savete i tehnike koje su oni koristiti. Ako vam nešto zvuči dobro za vas, isprobajte je.
- Plata
Skoro pa nezaobilazno pitanje je pitanje o očekivanju plate. Istražite i raspitajte se o plati za tu poziciju. Uzmite u obzir, ne samo poziciju, već i godine iskustva i grad u kojem se prijavljuete jer su to faktori od kojih plata varira. Spremite u glavi tačnu cifru koju ćete predložiti, kao i onu najmanju ispod koje ne želite da idete kada budete pregovarali i držite se nje.
- Ne očajavaj, jer i ti njima trebaš
Dolazimo na razgovore potpuno nemotivisani, jer već nekoliko meseci tražimo poslove, gde dobijamo samo odbijanja, bez ikakvog obrazloženja. Nakon nekog vremena moramo na silu da se motivišemo, jer moramo da ostavimo što bolji utisak.
Zapamtite: tanka je razlika između očajavanja i entuzijazma, a iskusni reguter će je lako primetiti. Potpuno je u redu da jako želite da dobijete neki posao, da zaradite novac i da prehranite svoju porodicu, ali način na koji mislite o tome ne treba da bude očajavujući. Kako? Dok pokušavamo da se dodvorimo regruterima, i dok govorimo i pristajemo na sve uslove samo da bismo počeli da radimo, moramo da stanemo i da razmislimo o sledećem.
Da li nama treba posao? Da, treba nam, i ta misao nam prilazi 200 puta na dan, isto tako i na razgovoru? Da li njima treba radnik? Treba im! Ne zaboravite na to. Nikada nemojte da se fokusirate samo na to kako ste vi očajni i tužni i da biste sve uradili samo da dođete na taj posao. Ne radite to sebi! Nemojte biti očajni. Ako je neka kompanija raspisala konkurs za posao to znači da njima treba radnik, pa sa tom informacijom se malo opustite, jer vi niste jedini u potrazi. Ne morate pristajati na uslove u kojima ne želite da radite i na premale plate samo jer ste očajni. Postoje kompanije koje bi sigurno više cenile vaše znanje, rad i stručnost. Potražite njih. Prijavite se kod njih i idite na razgovor koji zaista želite da vodite.
Potpuno je u redu da čovek radi i neki posao koji baš i ne voli, ako će moći da profitira od tog posla i u stručnom i u finansijskom smislu. Ako vam se taj posao uklapa u ovaj put velikog cilja, o kojem smo pričali OVDE, onda neka on bude jedan malih.
Pobedićeš strah kada upoznaš ono čega se plašiš.
Za razgovor za posao vam je mnogo važno da se opustite mišlju da vi niste jedini koji su u potrazi. I ta kompanija je. I vi njima trebate, a ne samo ona vama. Zapamtite to i više vežbajte pregovaranja o plati i o uslovima rada sa nekim ko ima iskustva, nego što bubate napamet odgovore o manama i vrlinama koje je već rekao neko drugi.
- Budi svoj
Znam da se spremate satima i učite šta treba da kažete, ali ne zaboravite ko ste vi. Mi nismo svi isti i već je milion puta rečeno da je „moja najveća mana što sam radoholičar“. Većina će davati takve odgovore, razmislite o sebi, kako vi možete da pomognete toj kompaniji, a na čemu još morate da radite da biste unapredili svoje znanje i veštine. To što znate već dobro su vam prednsoti, a na čemu treba i želite da radite može da se formuliše kao mana. Ovi odogovori ne treba da budu isti svima, jer su onda, prosto, laži.
Isto tako nemojte lagati i praviti se da ste neko ko niste, jer ćete onda i kad dobijete posao brzo biti nesrećni, jer radite posao koji je namenjen za nekoga ko niste vi. Ako niste komunikativni, ne volite da pričate po ceo dan na telefonu i slično, nemojte se ni prijavljivati na te oglase. Jedno je da maštamo da smo neko uspešniji, bogatiji i slično i da želimo i da se ponašamo tako i da se usavršavamo, ali je potpuno drugo kada se pravimo da smo neko drugi ko i ne želimo da budemo. Tada ne možemo biti srećni, niti možemo nasmejani dolaziti na posao. Zato, ponovo kažem – napišite šta želite i šta možete i taj miks prikažite na intervjuu. Kada se pravite da ste neko ko niste strah je jači, ali kada znate šta možete zaista i kada vam je lepo u svojoj koži, onda ćete biti sigurniji i samim tim manje ćete se plašiti razgovora.
Da bi bili još opušteniji želim da vam skrenem pažnju na odeću. Već sam pisala da je kragna najjače oružje koje diže samopouzdanje kada je posao u pitanju. Oni koji imaju problem sa samopouzdanjem, kada obuku sako ili košulju sa kragnom, odmah se osete moćnijima, pa samim tim i bolje. Međutim, ako vi ne volite sakoe, košulje, neke bluze ili haljine su takođe dobro rešenje za vas. Osim ako radno odelo tj. uniforma, nije prepisana u vašoj kompaniji, onda ne morate da se uniformišete ni za razgovor za posao, ako se vi u tome ne osećate ugodno. Obucite nešto pristojno, ali da prikazuje vas. U tome nema greške.
TIMSKI DUH 